Post jedan, ali vredan iliti Pesto sa Olga bundevinim uljem

Žmurim na jedno oko, da ne vidim da je prošli post sa bloga, obeležen datumom s kraja avgusta.

Iako vrlo dobro znam koliko je nemoguće da u celom ovom ludilu uspem da posvetim vreme i blogu, iako sam svesna da jedva stižem da jedem, a o kuvanju da i ne govorim, i kako bih onda mogla da izvedem to čudo spremanja posebnih đakonija, fotkanja i pisanja postova, to ne znači da me ne grize savest, i moj štreberski nerv se zateže kao struna, svaki put kada pomislim da se ne bavim blogom.

A onda dobijam poziv koji se ne odbija.

Oblak delikatesnih snova iliti Burrata

Posle nekog vremena pred nas je stigao tanjir, gnezdašce od rukole, i u njemu ušuškan mali dundasti beli oblak od sira. Buratta!

Pomalo zbunjeno sam gledala kako nežno zaseca tu mekanu lopticu, i kako iz nje počinje da curi sočna smesa od kremaste mocarele. 

A kada sam probala prvi zalogaj, direktno sam se ludo zaljubila, i više nije bilo povratka.

Zelena jutra

A kakvo bi to jutro bilo bez mirisa kafe.

Miris je za mene oduvek bio tajna veza sa posebnim uspomenama. I sigurno nisam jedina. Jer, samo jedan tren je dovoljan da me neki miris odvede u drugo vreme, na neka mesta koja možda više i ne postoje, ali u sećanju žive kao da se nikada nisam sa njih udaljila.

Jedan od možda najupečatljivijih mirisa, koji me prati celog života je miris kafe.

Vreme za roštilj

Roštilj je za mene još uvek nepoznata teritorija, zazirem pomalo da predjem na "tamnu stranu sile", iz nekih starih razloga 😉 Uvek su muški petljali oko uglja, žara, vatre, mada sam ja kao devojka bez problema ložila kraljicu peći.

Ali, i dalje je slika deke koji sedi na tronošcu, uz bočnu stranu vikendice, gde je uvek hlad, i maše kartonom dok razgoreva ugalj, ostala urezana u mom sećanju kao pečat.

Prvoaprilske šale iliti Pasta sa lososom

Dok smo Mi ispijali jutarnju kafu i čaj, a Oni još u pižamama, uvijeni u ćebe i prekrivač, puzili po celoj kući glumeći crva i puža, brzo smo sklopili "podli plan".

Hteli smo da im priredimo neku prvoaprilsku smicalicu, i posle par predloga tipa "morate danas vi da kuvate ručak", "da očistite celu kuću"... za koje smo odmah složno zaključili da bi Višnja dočekala u suprotnom raspoloženju, da ne kažem sa ogromnim oduševljenjem, uzbudjena slikom u kojoj usisava, ili kuva za šporetom, došli smo do prilično "zločeste" ideje.

Toplo, toplo, toplije iliti Prolećna Pavlova

Taman sam se obradovala proleću. Taman sam malo presložila ormar, izvukla neke tanke bluze i patike.

Taman sam posadila prvo cveće u žardinjere ispred ulaza u zgradu, i uz jedan prozor u stanu. Taman su počeli da se bude prolećni pundravci, i ono divno osećanje da samo od mirisa procvetalih višanja po Vračaru, umor i neispavanost prolaze, kao magijom.

Nastavljamo dalje slavlje iliti Galete

Došao je red i na mamu, i na ćeru.

Mama je svoj rodjendan proslavila pakovanjem od ranog jutra, sveopštim ludilom i veseljem dok se mala ekipa uspinjala uz planinu, i naišla na sneg negde oko 600m nadmorske visine. Onda je palo rodjendansko raspakivanje, pa rodjendansko sankanje, i na kraju, kao šlag na torticu, duvala sam svećice na pizzi.

Najzad! Nova Godina! iliti Kesten kuglof

Jutro osvanulo sunčano i svetlucavo, kuća okićena, trepere lampioni i sveće, pokloni dremaju ispod jelke, dečaci otišli u "lov" na Kalenić, devojke fotkaju i grickaju božićne keksiće...

Nema više telefona, mailova, obaveza, pritisaka....

Idemo da okrenemo krug po kraju, udahnemo zimski, sunčani vazduh i srknemo cimet penicu sa nekog savršenog kapućina, i onda nazad u carstvo brašna, kestena, cimeta, kardamoma, kotleta, ruzmarina, kvasca i kiflica, šerpi, lonaca, vruće rerne i kuvanog vina...

Stiže Nova Godina!!!

Sv. Nikola, devojačka slava iliti Praznična pavlova

Sve čekam taj sneg. A on nikako da nas obraduje. 

Miriše u vazduhu. Doduše, da se ne lažemo, pre par dana mirisalo je i proleće, ali ipak se predomislilo, pa je pobedio decembar. I hladno je, al nije to ona reska zima. I tako čekamo, čekamo, a dani prolaze, i evo već je Sv. Nikola, tako često je nekada sve bilo zavejano, i gosti su jedva uspevali da se probiju iz dvorišta, strmim ulicama prepunim snega do, i od naše kuće.

Rekapitulacija

Kako prepoznati trenutak kada dođe vreme da zastaneš, i sagledaš sebe i svoj život.

Zar nije prirodno misliti da se stvari odvijaju manje više po nekom ustaljenom planu, i da uz neka mala skretanja, taj put ima svoj pravac, koji najviše zavisi od nas samih.

A onda, nekoliko nesvakidašnjih događaja koji deluju kao ničim izazvani, i nekoliko meseci preispitivanja, dovedu do toga da shvatiš kako je možda, ipak, nekako, nekim čudom, moguće da nije sve uklesano u kamenu, i da 37 godina ne znači da su sve staze pred tobom, manje više, prave linije.

Kraljica večeri iliti Pašteta od pileće džigerice

Pre par dana FatMama je izašla u realan život!

Iako je ovaj cyber prostor primamljiv, i prilično poseban, pravo platno za prenošenje emocija, ideja i raznolikih oblika inspiracije, ja pripadam generaciji koja još uvek čezne za više pravog kontakta. Druženja uz kafu i kolače, gledanja u oči, držanja za ruke i ćutanja, malih znakova koji lebde u vazduhu, umesto onih sličica raznolikih smajlija koji kao stoje uz neku reč, pokušavajući da slovcima na ekranu učitaju malo emocije.