Tišina iliti Pita sa šumskim borovnicama

Još ne otvaram oči, a bude me sitni koraci na parketu, i škripa vrata dnevne sobe. Zatim zvuk paljenja televizora. Čujem tiho neke reči koje “grde”, znam dobro da imaju značenje protivu televizora, i odmah zatim čujem ljutite, iste sitne korake, koji, sad već glasno, marširaju kroz stan, i odmah zatim zatrese se dušek pored mene, a iz istog pravca dopire besno disanje kroz nos, kao kad mali jež u šumi pravi buku kao da hoda čopor medveda. I kroz suze mi se požali vlasnica ježevog disanja: “Tata mi ne da da gledam crtaćeeee!”

Po jutru se dan poznaje, a naši dani su bučni.

Napolitanski Božić iliti Struffoli i Mostaccioli

Ima nekih stvari za koje mislimo da su ultimativni izbori.

Kao na primer, ruska za Novu godinu, pržeenice za doručak, lubenica u avgustu ili sarma u decembru.

Tako su za mene puter keksići za začinima oduvek bili miris Božića, i mislila sam da nema dalje. Verovatno nikada ne bih ni promenila mišljenje da život, kako već ume, nije imao druge planove za taj 24. decembar.

Post jedan, ali vredan iliti Pesto sa Olga bundevinim uljem

Žmurim na jedno oko, da ne vidim da je prošli post sa bloga, obeležen datumom s kraja avgusta.

Iako vrlo dobro znam koliko je nemoguće da u celom ovom ludilu uspem da posvetim vreme i blogu, iako sam svesna da jedva stižem da jedem, a o kuvanju da i ne govorim, i kako bih onda mogla da izvedem to čudo spremanja posebnih đakonija, fotkanja i pisanja postova, to ne znači da me ne grize savest, i moj štreberski nerv se zateže kao struna, svaki put kada pomislim da se ne bavim blogom.

A onda dobijam poziv koji se ne odbija.

Oblak delikatesnih snova iliti Burrata

Posle nekog vremena pred nas je stigao tanjir, gnezdašce od rukole, i u njemu ušuškan mali dundasti beli oblak od sira. Buratta!

Pomalo zbunjeno sam gledala kako nežno zaseca tu mekanu lopticu, i kako iz nje počinje da curi sočna smesa od kremaste mocarele. 

A kada sam probala prvi zalogaj, direktno sam se ludo zaljubila, i više nije bilo povratka.

Zelena jutra

A kakvo bi to jutro bilo bez mirisa kafe.

Miris je za mene oduvek bio tajna veza sa posebnim uspomenama. I sigurno nisam jedina. Jer, samo jedan tren je dovoljan da me neki miris odvede u drugo vreme, na neka mesta koja možda više i ne postoje, ali u sećanju žive kao da se nikada nisam sa njih udaljila.

Jedan od možda najupečatljivijih mirisa, koji me prati celog života je miris kafe.

Vreme za roštilj

Roštilj je za mene još uvek nepoznata teritorija, zazirem pomalo da predjem na "tamnu stranu sile", iz nekih starih razloga 😉 Uvek su muški petljali oko uglja, žara, vatre, mada sam ja kao devojka bez problema ložila kraljicu peći.

Ali, i dalje je slika deke koji sedi na tronošcu, uz bočnu stranu vikendice, gde je uvek hlad, i maše kartonom dok razgoreva ugalj, ostala urezana u mom sećanju kao pečat.

Prvoaprilske šale iliti Pasta sa lososom

Dok smo Mi ispijali jutarnju kafu i čaj, a Oni još u pižamama, uvijeni u ćebe i prekrivač, puzili po celoj kući glumeći crva i puža, brzo smo sklopili "podli plan".

Hteli smo da im priredimo neku prvoaprilsku smicalicu, i posle par predloga tipa "morate danas vi da kuvate ručak", "da očistite celu kuću"... za koje smo odmah složno zaključili da bi Višnja dočekala u suprotnom raspoloženju, da ne kažem sa ogromnim oduševljenjem, uzbudjena slikom u kojoj usisava, ili kuva za šporetom, došli smo do prilično "zločeste" ideje.

Toplo, toplo, toplije iliti Prolećna Pavlova

Taman sam se obradovala proleću. Taman sam malo presložila ormar, izvukla neke tanke bluze i patike.

Taman sam posadila prvo cveće u žardinjere ispred ulaza u zgradu, i uz jedan prozor u stanu. Taman su počeli da se bude prolećni pundravci, i ono divno osećanje da samo od mirisa procvetalih višanja po Vračaru, umor i neispavanost prolaze, kao magijom.

Nastavljamo dalje slavlje iliti Galete

Došao je red i na mamu, i na ćeru.

Mama je svoj rodjendan proslavila pakovanjem od ranog jutra, sveopštim ludilom i veseljem dok se mala ekipa uspinjala uz planinu, i naišla na sneg negde oko 600m nadmorske visine. Onda je palo rodjendansko raspakivanje, pa rodjendansko sankanje, i na kraju, kao šlag na torticu, duvala sam svećice na pizzi.

Najzad! Nova Godina! iliti Kesten kuglof

Jutro osvanulo sunčano i svetlucavo, kuća okićena, trepere lampioni i sveće, pokloni dremaju ispod jelke, dečaci otišli u "lov" na Kalenić, devojke fotkaju i grickaju božićne keksiće...

Nema više telefona, mailova, obaveza, pritisaka....

Idemo da okrenemo krug po kraju, udahnemo zimski, sunčani vazduh i srknemo cimet penicu sa nekog savršenog kapućina, i onda nazad u carstvo brašna, kestena, cimeta, kardamoma, kotleta, ruzmarina, kvasca i kiflica, šerpi, lonaca, vruće rerne i kuvanog vina...

Stiže Nova Godina!!!

Sv. Nikola, devojačka slava iliti Praznična pavlova

Sve čekam taj sneg. A on nikako da nas obraduje. 

Miriše u vazduhu. Doduše, da se ne lažemo, pre par dana mirisalo je i proleće, ali ipak se predomislilo, pa je pobedio decembar. I hladno je, al nije to ona reska zima. I tako čekamo, čekamo, a dani prolaze, i evo već je Sv. Nikola, tako često je nekada sve bilo zavejano, i gosti su jedva uspevali da se probiju iz dvorišta, strmim ulicama prepunim snega do, i od naše kuće.