All tagged keks
Ima nekih stvari za koje mislimo da su ultimativni izbori.
Kao na primer, ruska za Novu godinu, pržeenice za doručak, lubenica u avgustu ili sarma u decembru.
Tako su za mene puter keksići za začinima oduvek bili miris Božića, i mislila sam da nema dalje. Verovatno nikada ne bih ni promenila mišljenje da život, kako već ume, nije imao druge planove za taj 24. decembar.
Došao je red i na mamu, i na ćeru.
Mama je svoj rodjendan proslavila pakovanjem od ranog jutra, sveopštim ludilom i veseljem dok se mala ekipa uspinjala uz planinu, i naišla na sneg negde oko 600m nadmorske visine. Onda je palo rodjendansko raspakivanje, pa rodjendansko sankanje, i na kraju, kao šlag na torticu, duvala sam svećice na pizzi.
Još nije počelo ono praznično ludilo, a ipak sve svetluca, jelke su okićene, već po komšiluku možete kroz prozore da naslutite kako trepere ukrasi na njima. Nisam ranije toliko volela zimu, doduše i dalje vodim malu borbu sa hladnoćom, ali svake godine se sve više i više navikavam da zimske čarolije.
Oduvek smo ješna familija.
Volimo slatko, slano, meze je apsolutni favorit, a tek teška artiljerija, poput jagnjećeg pečenja, pekarskog krompira... apsolutno ne pravimo pitanje.
I to je sve nekako prirodno, i bez velikog opterećenja.
Ono što mi najviše nedostaje iz takozvanog devojačkog života je besciljnost.
Potpuno odsustvo krajnje tačke u koju mora da se stigne u zadatom trenutku.
Nepostojanje ijedne jedine obaveze ili potrebe.
Prosta i ogoljena, dokolica u svoj svojoj veličanstvenosti.
Ako postoji mesto na ovoj planeti, gde bih umela da smestim svoju izbirljivu personu da živi neki deo života, to bi mogla biti samo Italija.
Što ste stariji, reč "nostalgija" prestaje da ima prizvuk opšteg mesta, iako ni sami niste sigurni kada se to tačno dogodilo.
Nekada, uzimala je nejasne obrise nekih, vama pomalo dalekih, fraza. Tito i Jugoslavija, bratstvo i jedinstvo, prvomajska parada i slet, fića i stojadin, Bijelo dugme i Novi fosili, Dubrovačke letnje igre i Pulski festival, i još pregršt takvih pojmova, koji, istinu govoreći, bude u vama neka sećanja, ali nikako da razaznate koja od njih su zaista vaša, a koja su ona o kojima ste samo slušali tih osamdesetih kada ste počinjali da rastete.
Kako objasniti ljudima da nema veće radosti od mirisa.
Miris novih knjiga. Miris turske kafe, sveže samlevene, ili tek provrele. Miris mokre zemlje u proleće. Miris pečenih paprika, pomešan sa mirisom opalog lišća u ranu jesen. Miris mora uz stene, tik pred zalazak sunca.
