All in Slana testa
Uh, umirem za testom!
Kiselo, prhko, patišpanj, pite, štrudle, tartovi, keksići, buhtle, proje, pogače!
Nema ništa lepše, nego kad krene da se mehura i bubri, u vangli, pa kad odozdo napuhne vlažnu krpu, a onda Mala Asistentkinja gvirne, i počne da trči kroz kuću, vičući:
“Mama, mama, testo će da izadje iz činije!”
Za nas glumce godine se prelamaju prvog septembra.
Barem sam ja oduvek tako računala vreme.
Nova godina je samo jedan veseli, svetlucavi praznik, tokom kojeg se jede ogromna količina savršeno ukusne hrane, i razmenjuju pokloni i poljupci. A prvi septembar, s druge strane, magično nagoveštava novu sezonu, i praznu prvu stranicu kalendara-podsetnika, koji svojim mirisom nove školske sveske otvara vrata iza kojih se prostire more svih mogućnosti, velikih planova i svežih odluka.
Pre otprilike dve godine, negde početkom oktobra, počela sam stidljivo, i skoro nevidljivo, ovo moje cyber pisanje, kuvanje i fotkanje.
Što vreme više prolazi imam utisak da je to bio pravi potez, iako sam tada mislila da je to samo još jedan način da pomalo zašarenim svoje dane, i radim nešto što volim, onako… samo za svoju dušu, usput.
Probudila sam se negde pred zoru. Nečije malo koščato kolence,“nežno” me je gurkalo u levi bubreg. Neznano kada, Mali Gospodin je prebacio svoj jastuk, a zatim i sebe, u naš krevet. Retka prilika, inače se žali da mu je gužva, i demonstrativno odlazi u svoj.
