Nova sezona iliti Domaći hleb iz rerne

Za nas glumce godine se prelamaju prvog septembra.

Barem sam ja oduvek tako računala vreme.

Nova godina je samo jedan veseli, svetlucavi praznik, tokom kojeg se jede ogromna količina savršeno ukusne hrane, i razmenjuju pokloni i poljupci. A prvi septembar, s druge strane, magično nagoveštava novu sezonu, i praznu prvu stranicu kalendara-podsetnika, koji svojim mirisom nove školske sveske otvara vrata iza kojih se prostire more svih mogućnosti, velikih planova i svežih odluka.

Deka

Naše detinjstvo ima miris sveže skuvane turske kafe koju je pio sa bakom ispod breza u Čortanovcima, pokošene trave i vlažne zemlje zalivene bašte. Ima ukus dekinog voća…hamburga, vinogradarskih bresaka, petrovača, kupina, marela, ribizli, ogrozda i joste… ukus srnećih ledja i lešnik rolata iz Kluba.

Praznična trpeza iliti Jedna je Reforma

Čudnovata je ta veza izmedju hrane i raznih sećanja, a sasvim dragocena, i značajna u našim životima.

I tako nežno posebna. Jer, ništa nema takav ukus detinjstva, kao prženice, spanać, bečke šnicle, paradajz iz bašte, zlatni delišes iz gajbica u podrumu, kompot od bresaka iz staklenih tegli, patišpanj sa višnjama, i na vrhu piramide, njeno veličanstvo Reforma!

Nova ljubav, novi pogledi

Još jedan vikend ispunjen suncem, snegom, i toplim pauzama punim vrućih supa, palačinki i mirišljavog kuvanog vina punog začina, i sve je bilo nepovratno izgubljeno.

Zaljubila sam se ludački, pala sam za slobodu, slavno i potpuno, sa sve leptirićima, i titravim uzbudjenjem pri pomisli na vatru ognjišta na Jarmu, i mukle, zvezdane, polarne noći van te kolibe, koja nas je dočekala veselim pozdravom vijugavog dima, koji se uzdizao iz odžaka.