Ne verujem da je stiglo proleće!
Još teže prihvatam da mi je ceo mart nekako proleteo, inače je to "moj" mesec, tokom kojeg se ritualno opraštam od zime, i sva treperava dočekujem omiljeno godišnje doba.
Ne pakuje mi se kofer iliti Rodjendanska torta
A znam, proleteće, i znam, tako brzo će doći dani kada će jedva čekati da mi vide ledja na vratima, sa koferom u ruci. Zato, pomalo blesavo, čak i uživam u ovoj "tihoj patnji", iako je jači osećaj da mi je srce pritegnuto tim istim koferom.
Kiša pada, trava raste iliti Iščekujući proleće iliti Sutlijaš
Evo brze poslastice, bele kao oblak po vedrom danu, i tako jednostavne za pripremu, a pogodne za mnoštvo improvizacija na temu.
Pa, pustite mašti na volju, ako već niste napolju. :)
Isključivi sami sebe isključe iliti Izvrnuti kolač od ananasa
I sad, kakve veze ima ova priča sa kuvanjem, kolačima ili ananasom.
Pa... nikakve.
Danas je dan za takva razmišljanja. Ali, nije teško naći vezu izmedju "izvrnutih" ljudi i izvrnutih kolača. I jedni i drugi su osetljivi, morate pažljivo da baratate njima, i da pazite da se pri "preokretu" ne raspadnu :)
S tim što kolač na kraju svakako izaziva ISKLJUČIVO i samo sreću!
Nova ljubav, novi pogledi
Još jedan vikend ispunjen suncem, snegom, i toplim pauzama punim vrućih supa, palačinki i mirišljavog kuvanog vina punog začina, i sve je bilo nepovratno izgubljeno.
Zaljubila sam se ludački, pala sam za slobodu, slavno i potpuno, sa sve leptirićima, i titravim uzbudjenjem pri pomisli na vatru ognjišta na Jarmu, i mukle, zvezdane, polarne noći van te kolibe, koja nas je dočekala veselim pozdravom vijugavog dima, koji se uzdizao iz odžaka.
Pokušaj prelaska na isključivo domaće slatkiše iliti Cookies za užinu
Oduvek smo ješna familija.
Volimo slatko, slano, meze je apsolutni favorit, a tek teška artiljerija, poput jagnjećeg pečenja, pekarskog krompira... apsolutno ne pravimo pitanje.
I to je sve nekako prirodno, i bez velikog opterećenja.
Žal za dokolicom iliti Puter keksi sa začinima
Ono što mi najviše nedostaje iz takozvanog devojačkog života je besciljnost.
Potpuno odsustvo krajnje tačke u koju mora da se stigne u zadatom trenutku.
Nepostojanje ijedne jedine obaveze ili potrebe.
Prosta i ogoljena, dokolica u svoj svojoj veličanstvenosti.
Novogodišnje odluke iliti Praznični mirisni kuglof
I dalje ne verujem da smo na samo par dana od nove godine.
Osećam se kao da ima još koji mesec, a ne još samo koji dan, do trenutka kada će u ponoć po ko zna koji put zasijati taj tako magični Novi Početak.
Pada prvi sneg iliti Tart sa crnom čokoladom i slanim karamelom
Pada prvi sneg.
Doduše jedva primetno, samo ako pogledate ispod ulične svetiljke, u snop žutog svetla koje treperi kroz noć, samo onda ćete spaziti male, pahuljaste mrve, koje koso promiču.
Slavska radost iliti Tart sa kestenom i pečenim dunjama
Kako se krošnje zacrvene, i pozlate, dani skrate, a po kraju počne da se širi, za mene neprikosnoven, miris pečenih paprika, znam da je odmah tu iza ćoška, period jesenje i zimske radosti, druženja uz mnogo hrane i dobrog vina, period slava.
November rain iliti Verovali ili ne, opet Tart
Novembar bez kiše.
Kakva divna... i neobična pojava.
Da se žalim, neću. Da se radujem, trebalo bi. A i jeste mi milo što skoro svakodnevno sunce boji ovu kasnu jesen, i dozvoljava nam da ponekad zavaramo sebe da je rano proleće, i sednemo u neku baštu da popijemo kafu.
Brzina svetlosti iliti Italijanska torta "5 minuta"
Da li je moguće da je prošla polovina novembra i da je Nova godina evo tu, iza ćoška?!
Pre nekoliko godina dan je promicao uobičajenom brzinom. Poneki je bio kraći, ali i to tek retko, kada se desi da se preklopi baš pregršt obaveza.
Mali jubilej iliti Slavlje uz slasno slani tart Quiche Lorraine
Pre otprilike dve godine, negde početkom oktobra, počela sam stidljivo, i skoro nevidljivo, ovo moje cyber pisanje, kuvanje i fotkanje.
Što vreme više prolazi imam utisak da je to bio pravi potez, iako sam tada mislila da je to samo još jedan način da pomalo zašarenim svoje dane, i radim nešto što volim, onako… samo za svoju dušu, usput.
Vegeterijanski raj iliti Veggie "Paradajz"
Već sam o tome pisala, i sve sam odmah pošteno priznala.
Nisam luda za ultimativno zdravom hranom, makrobiotikom, a tek ne za raznim novim pokretima pravilne ishrane. Vegetarijance apsolutno poštujem, naročito razumem ljubav prema životinjama, i užasava me smer u kojem se krećemo, uslovljeni masovnom proizvodnjom i korporacijskom borbom za prevlast na tržištu hrane. Ali, uz sve to, da prostite na izrazu, poštujem i čvarke. A posebno poštujem izjavu jednog fantastičnog doktora, fiziologa i nutricioniste, da mi još uvek nismo utvrdili ŠTA JE ZAPRAVO ZDRAVO.
Jesenja rapsodija iliti Tart manufaktura
Oduvek je treptala na samu pomisao promene.
Nije to zato što je nestalna, niti je to onaj nemir koji tera na brzoplete greške. Ona voli sigurnost, rutinu, ustaljen ritam. Čezne za ritualima, gnjezdi se u bezbrižnosti poznatog, lako krivuda unapred zacrtanim trasama.
Lenjost i mrzovolja u Srba iliti Tart sa limunom
Možda će nekako ipak isplivati sve ono najbolje u ljudima, i ova naša sredina počne da raste i gradi neku novu energiju.
A ja možda dočekam neki ozbiljan kulinarski institut, pa makar i kad budem u penziji.
Za kuhinju makar, nikad nije kasno!
Ružičaste naočare iliti BLUEberry Pie
A svaki dan se trudim da ugrabim par minuta svog mira. Pokradem deci poljupce i osmehe, pa ih nosim kroz dan da me čuvaju usput. Naslonim se Njemu na rame kad god ugrabim priliku. Kupim najveći buket ruža na Kaleniću, da mi miriše na kuhinjskom stolu. I kad smognem snage, umesim neku slasnu lepotu, umešam prste u testo, i razlijem voće po njemu, pa da nas po potrebi, pokoji slatki zalogaj vine u nebesa.
Simple as that iliti Ručak za "dva minuta"
Leto je, kraj jula, grad se prazni, dani vreli, posla je malo, i... ja sam se ulenjila.
Ne ide mi nešto... ništa.
Dolce Far Niente iliti Biscotti di Prato iliti Cantucci
Ako postoji mesto na ovoj planeti, gde bih umela da smestim svoju izbirljivu personu da živi neki deo života, to bi mogla biti samo Italija.
Širina pogleda iliti Odmor na "kvarno"
Što sam starija, sve više čeznem za prirodom.
I to nekako, iskonski, konstantno i posvećeno. Bez prekida mi nedostaje da gledam u zeleno, da osećam miris mora, ili mokre zemlje, da čujem Ništa, ispresecano cvrkutom, žuborom, i treperenjem lišća. A najviše od svega, nedostaje mi širina pogleda!