Kada vreme curi, što je prilično često, nije lako u taj kratak dan uglaviti još i mešenje domaćih kolača.
Ali, nekada je potrebno samo malo.
Malo vremena.
Malo sastojaka.
Malo postupaka.
Manje je više iliti Patišpanj sa voćem
Nakon šest godina singl, i skoro godinu i po duplog roditeljstva (ukupno sedam), došla sam do "genijalnog" zaključka - MANJE JE VIŠE.
I mada deluje nemoguće, i mada je potrebno mnooogo strpljenja, čeličnih živaca, i ozbiljne logistike, vredi pokušati odbraniti vrednosti i radosti običnog, jednostavnog odrastanja.
Nostalgija se leči Husarskim poljupcima iliti Tišina snega u Lackovićevoj 1
Što ste stariji, reč "nostalgija" prestaje da ima prizvuk opšteg mesta, iako ni sami niste sigurni kada se to tačno dogodilo.
Nekada, uzimala je nejasne obrise nekih, vama pomalo dalekih, fraza. Tito i Jugoslavija, bratstvo i jedinstvo, prvomajska parada i slet, fića i stojadin, Bijelo dugme i Novi fosili, Dubrovačke letnje igre i Pulski festival, i još pregršt takvih pojmova, koji, istinu govoreći, bude u vama neka sećanja, ali nikako da razaznate koja od njih su zaista vaša, a koja su ona o kojima ste samo slušali tih osamdesetih kada ste počinjali da rastete.
Dodju tako neki dani iliti Kolač sa kruškama
Dođu tako neki dani…
Nije da vam nešto fali, nije da nešto nije u redu, nije da postoji neki problem. Sve je isto kao i juče, sunce je izašlo, grad se probudio, uobičajeni zvuci svud oko vas, kafa miriše iz kuhinje i puno je osmeha, gde god da se okrenete.
A opet, nekako, kao da ništa nije na svom mestu.
Miris radosti iliti Badem kiflice
Kako objasniti ljudima da nema veće radosti od mirisa.
Miris novih knjiga. Miris turske kafe, sveže samlevene, ili tek provrele. Miris mokre zemlje u proleće. Miris pečenih paprika, pomešan sa mirisom opalog lišća u ranu jesen. Miris mora uz stene, tik pred zalazak sunca.
Danas je bio divan dan! iliti Gibanica
Probudila sam se negde pred zoru. Nečije malo koščato kolence,“nežno” me je gurkalo u levi bubreg. Neznano kada, Mali Gospodin je prebacio svoj jastuk, a zatim i sebe, u naš krevet. Retka prilika, inače se žali da mu je gužva, i demonstrativno odlazi u svoj.
Debela devojka
„Voliš da kuvaš..“ – rekao mi je jednog jutra, dok je miris turske kafe golicao moje nozdrve, onom svojom uzbudljivom toplinom, koja me tako veseli. Iako ne pijem tursku kafu.